Оптимизација вибродијагностичких метода и развој адаптивног дијагностичког система ротационих машина

Неисправности у раду машинског система карактеристичног за одређену групу машина, гдје се машине могу разврстати у одређене групе зависно од номиналне снаге погона, броја обртаја, изведбе темеља и др. Тако, нпр. по стандарду ИСО 10.816 све машине су разврстане у четири класе и за сваку од тих класа  дате су препоруке за допуштени ниво вибрација, мјерна мјеста вибрација, начин мјерења и избор мјерних параметара. Могуће је извршити даље спајање одређених класа машина, узимајући у обзир вјероватноћу могућих узрока динамичког проблема [1,2,3,4,5]. Параметри надзорно-дијагностичких система су посредне индивидуалне величине повезане са структурним параметрима (вибрације, температура, зазор у лежају, притисак уља и др.) и носиоци су тачних информација о техничком стању система. Параметри који носе највише информација о стању техничког система свакако су параметри вибрација, поред њих такође су битни и параметри помијерања, температуре, буке, струјни параметри, параметри уља за подмазивање и др. [6,7,8,9,10].

Непосредним надзором и дијагностичком анализом стања са тачно одређеним дијагностичким параметрима добија се квалитетан увид о тренутном стању техничког система, те се акције одржавања спроводе када је то стварно потребно. На тај начин можемо управљати машинама и процесом у цјелини, што резултује повећањем сигурности рада система, смањењем трошкова у одржавању и повећањем профитабилности, што је један од услова за тржишно пословање [11-14].

Да бисмо имали на располагању потребне податке за дијагностичку оцјену и анализу стања техничког система, морају постојати системи за сакупљање свих релевантних података. Тај систем мора омогућити приказивање података у релевантном облику (формату) из којих се доноси одлука о стању машине и предузимају одговарајуће акције у одржавању. У оваквим случајевима вибродијагностичка анализа и мониторинг су најпоузданије методе техничке дијагностике [17-30].

Виртуални инструменти имају низ предности у односу на традиционалне, а то се прије свега огледа у бољој искоришћености рачунарских система, повећању продуктивности у раду, бољој визуелизацији и графичкој презентацији мјерних параметара и надзорних система [27]. Примена фази логике у дијагностици је обрађена у радовима аутора: C. K. Mechefske, „Objective machinery fault diagnosis using fuzzy logic“ [16,28], Van Tung Tran,  Bo-Suk Yang, „Machine fault diagnosis and condition prognosis using classification and regression trees and neuro-fuzzy inference systems“ [15] и Fagang Zhao, Jin Chen, „Neuro-fuzzy Based Condition Prediction of Bearing Health“.

Функција постављеног циља је избор параметара надзорно-дијагностичког система који даје максималну могућност детекције узрока динамичког проблема уз једноставност у коришћењу и извођењу.

Виртуални инструменти имају низ предности у односу на традиционалне, а то се, прије свега, огледа у бољој искоришћености рачунарских система, повећању продуктивности у раду, бољој визуелизацији и графичкој презентацији мјерних параметара и надзорних система.

У овој фази истраживања посматраће се реални индустријски објекти и извршиће се анализа добијених резултата из развијених надзорно-дијагностичких система. Такође ће се урадити и упоредна анализа и вредновање добијених резултата са резултатима оваквих система водећих свјетских компанија.