Машински факултет Источно Сарајево је интегрисани дио Универзитета у Источном Сарајеву.
Историјски осврт:
Развој високошколског образовања је одувијек био у вези са привредним, друштвено-економским и политичким дешавањима. Са развојем индустрије и других дјелатности у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини након завршетка Другог свјетског рата, јавила се потреба за оснивањем Универзитета у Сарајеву. Универзитет је основан давне 1949. године када је почео са радом Технички факултет са два одсјека: Грађевински и Архитектонски. Међутим, Машински одсјек Техничког факултета у Сарајеву почео је са радом 1958. године. Наставу су похађали студенти “општег типа машинске струке” кроз осам семестара, док је девети семестар био предвиђен за израду дипломског рада. На прве двије године студија, осим професора Универзитета у Сарајеву, наставу су изводили и професори са Машинског факултета у Београду, као и са других факултета из региона.
Током наредних година на подручју Босне и Херцеговине дошло је до експанзије развоја индустрије па се јавило повећано интересовање за студије машинске струке. Машински факултет у Сарајеву је настао издвајањем Машинског одсјека из састава Техничког факултета и припајањем Дрвно-индустријског одсјека Шумарског факултета у Сарајеву 1961. године. За првог декана је био изабран професор Драгослав Мирковић.
Након почетка оружаних сукоба у Босни и Херцеговини 1992. године, Народна скупштина Републике Српске је донијела Одлуку о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву. Машински факултет у Српском Сарајеву је наставио са радом у Вогошћи под називом: Универзитет у Сарајеву Републике Српске, Машински факултет Српско Сарајево – Вогошћа, на основу чега је уписан у судски регистар Основног суда у Српском Сарајеву бр.I-368/94 од 08. јуна 1994. године. Овај датум се сматра даном званичног почетка рада ове високошколске установе на простору данашње Републике Српске и због тога се обиљежава као Дан Факултета. Организација рада и руковођење Факултетом били су уређени Законом о Универзитету и Статутом Машинског факултета.
За првог декана Машинског факултета у Српском Сарајеву именован је професор Момир Шаренац, који је током свог дугогодишњег рада оставио велики траг у његовом развоју. Имао је изузетно тежак задатак да у ратном вихору у кратком року обезбиједи неопходне материјалне и кадровске ресурсе за одржавање наставе и рад административних служби. Уз све отежавајуће околности које настају као последица ратних сукоба, професорова истрајност у рјешавању проблема, досљедност у остваривању циљева и способност за добру организацију дошла је још више до изражаја. Изградио је добру сарадњу са представницима Општине уз помоћ млађих колега, тако да је Машинском факултету уступљен на коришћење довољан број учионица и амфитеатар са 160 мјеста, док се практична настава изводила у Ваздухопловном заводу “Орао” из Рајловца и производним погонима и лабораторијама предузећа “Претис”. Веома развијена индустрија и постојање великих погона на територији Вогошће био је један од главних разлога да Машински факултет буде смјештен баш у општини Вогошћа. Сљедећи корак је био ангажовање професора и асистената који су све до 1992. године радили на Универзитету у Сарајеву, али су након почетка рата били принуђени промијенити своје мјесто пребивалишта и преселити се на територију Српске Републике и Републике Србије. На Машинском факултету Српско Сарајево је наставу, која је извођена према започетом наставном плану и програму Машинског факултета у Сарајеву, наставило похађати 118 студената који су због ратних дејстава били принуђени напустити студије. Први час из предмета Математика 1 је одржао професор Милан Јањић. Иако је започети план и програм обухватао подручја: производно машинство, мотори и моторна возила, енергетика и механичка обрада дрвета, због цјелокупног сплета околности и недостатка адекватних кадрова, настава се за прву генерацију изводила само на смјеру Производна техника.
У новембру 1995. године је потписан Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, којим је општина Вогошћа додијељена Федерацији Босне и Херцеговине. Због тога је Министарство просвјете и културе Републике Српске 23.05.1996. године донијело Одлуку бр.U-858/96 да се Машински факултет из Вогошће измјести у Пале. Факултет је преселио у објекте предузећа “ФАМОС Коран”. Будући да ови објекти нису имали просторни капацитет који је био потребан Машинском факултету за несметано одвијање наставе и научно-истраживачког рада, сједиште факултета је 1998. премјештено у општину Источно Ново Сарајево. Након 1996. године велики проблем је био недовољан број наставника на Факултету. Међутим, као уважени професор Момир Шаренац је током дугогодишњег рада изградио добру сарадњу са великим бројем колега у подручју машинства у региону и шире, па је успио превазићи и овај проблем. Професори са факултета из Србије као и са Машинског факултета Универзитета у Бањој Луци су са задовољством прихватили његов позив да раде као наставници на Машинском факултету Српско Сарајево. Они су дали значајан допринос опстанку и развоју Факултета током послератног периода, који је био изузетно тежак.
Након тога је било неопходно унаприједити тада веома скромне техничко-технолошке ресурсе. Факултет је у наредном периоду уложио значајна финансијска средства, а велики допринос његовом развоју је дало ресорно министарство. Значајна је била и подршка привредних субјеката. Године 2010. је основана Лабораторија за примијењену механику и машинске конструкције и Центар за енергетику и процесно машинство. Влада Републике Српске је кроз капитална финансијска улагања 2012. године унаприједила образовне и научно-истраживачке капацитете Универзитета у Источном Сарајеву. Почетком 2013. године основана је Лабораторија за CNC машине алатке и CIM системе у којој су инсталиране савремене индустријске машине алатке. У другој фази модернизације Универзитета, почетком 2016. године је основана Лабораторија за заваривање и испитивање материјала, која је опремљена кроз реализацију међународних и националних пројеката. Након тога је услиједило оснивање Центра акредитованих лабораторија који је 2021. године добио церификат од стране надлежног тијела. Исте године је основана и Лабораторија за мјерење и контролу квалитета.
Упоредо са развојем техничко-технолошких ресурса, одвијао се и процес унапређења наставе. Велике промјене је донио Закон о високом образовању Републике Српске из 2006. године. Његовом имплементацијом су факултети престали бити правни субјекти и своје постојање, организацију и рад су наставили као организационе јединице Универзитета у Источном Сарајеву. Први наставни план и програм се примјењивао све до 2004/05. академске године, када је извршена модернизација и почела експериментална примјена принципа Болоњске декларације. Настава је у академској 2008/09. години била организована према иновираном студијском програму Машинство, трајала је осам семестара, а студијски програм је валоризован са 240 ECTS бодова. Од 2009/10. године организоване су магистарске студије које су трајале четири семестра. Од академске 2011/12. године је почео да се изводи једногодишњи студијски програм Мастер машинства, који је у потпуности био прилагођен смјерницама из Болоњске декларације. Почетком 2013/14. академске године, настава на првом циклусу студија се одвијала по лиценцираном студијском програм Машинство са усмјерењима. У оквиру прве двије године студија изучавају се општи предмети а на трећој и четвртој години студент бирају један од три смјера: Производно машинство, Индустријски дизајн производа и Термоенергетика и процесно машинство. У периоду од 2014/15. до 2015/16. академске године на II циклусу студија се изводила настава на студијском програму Одржива енергија и заштита животне средине. Студијски програм на првом циклусу студија Машинство са три смјера је модернизован школске 2017/18. године. Почетком 2019. године је извршена акредитација студијског програма на оба циклуса студија. Од доношења Закона о високом образовању из 2020. године, Машински факултет у Источном Сарајеву дјелује као чланица Универзитета у Источном Сарајеву.
Машински факултет у Источном Сарајеву посебну пажњу посвећује научно-истраживачком раду и међународној сарадњи кроз имплементацију бројних пројеката и мобилност наставника и сарадника. Успостављена је добра комуникација са колегама из иностранства, тако да је у много ширим академским оквирима препознат научно-истраживачки рад наставника и сарадника Факултета, па је одређен број њих именован за чланове уређивачких и рецензентских тимова међународних часописа као и програмских и научних одбора конференција.
Од 2012. године, Факултет сваке друге године организује Међународну научну конференцију „Примијењене технологије у машинском инжењерству – COMETа“. Године 2017. је организовао манифестацију „Фестивал квалитета – QFEST“. У оквиру Југословенског друштава за машинске елементе и конструкције 2002. године био је домаћин Четврте научне конференције са међународним учешћем „IRMES – истраживање и развој машинских елемената и система“, а 2017. њен суорганизатор.
Бројне активности досадашњег руководства и наставног особља које су усмјерене на стварање бољих услова за научно-истраживачки рад, извођење наставе и остваривање међународне сарадње, допринијеле су да се Машински факултет развије у респектабилну установу која у оквиру дјелатности високог образовања, обавља образовну, наставну, научно-истраживачку, експертско-консултантску и издавачку дјелатност, а може обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научноистраживачког рада.